Хеуристике за анализу, рефакторисање и писање одрживог кода

Очигледан задатак инжењера софтвера је да напише програмски код. Ово је нештоштоучимоодпрвогданаобуке.Потребнојеупослитипроменљиве,гранање, петље, функције и разне друге концепте да се реши задатак. У општем случају је писање кода који решава задатак, односно испуњава функционалан захтев, једини циљ. Интересује нас да ли за дати улаз или корисникову акцију код производи погодни излаз, односно реакцију.

Током студија се на многим предметима акценат ставља на функционалну подобност кода. Често је разлог то што је функционалност најједноставније прегледати и оценити када наставник ради са великим бројем студената. Да ли кликомнатастердобијамоекранкојиочекујемо?Кадаубацимоневалиданподатак, да ли се прикаже грешка? Ове ствари можемо брзо да видимо и оценимо.

Акцентовање функционалне подобности кода током студија је последица ограничења нашег образовног система. Та ситуација нам ствара лажни утисак да је то једино што треба имати на уму током развоја софтвера. Међутим, није било какав код једнако добар, чак и када пружа исто функционално понашање. Није сваки код једнако квалитетан, те се од професионалног инжењера очекује да произведе код који јесте функционално подобан, али је и много више од тога.

Овај уџбеник фокус ставља на само један аспект квалитетног кода који називамо одрживост. Дати аспект квалитета је релевантан за сва нетривијална софтверска решења, односно треба га неговати код сваког софтвера који се развија дужеодпарнедеља.Поредсвојерелевантностизавећинуапликацијакојеправимо, одрживост прожима сав код који пишемо. Наиме, видећемо како да формирамо боље називе, функције, класе, пакете икомпоненте. Другим речима, видећемо како да изменимо поглед на комплетан код који пишемо.